309 шу вай замал хьалха

Рувики материал
Шераш
313 шу вай з. хь. · 312 шу вай з. хь. · 311 шу вай з. хь. · 310 шу вай з. хь.309 шу вай з. хь.308 шу вай з. хь. · 307 шу вай з. хь. · 306 шу вай з. хь. · 305 шу вай з. хь.
Иттшераш
320-гӀа шш. вай з. хь. · 310-гӀа шш. вай з. хь.300-гӀа шш. вай з. хь.290-гӀа шш. вай з. хь. · 280-гӀа шш. вай з. хь.
БӀаьшераш
V бӀаьшу вай з. хь.IV бӀаьшу вай з. хь.III бӀаьшу вай з. хь.

309 (кхо бӀаьи ийслагӀа) шу вай замал хьалха пролептически юле ханоргахерача дийнахьа долалуш дола високосни шу да. вай замал хьалха 309-гӀа шу да ер; 1-ча эзаршера вай замал хьалха IV-ча бӀаьшера 10-ча иттшера 2-гӀа шу да; 300-гӀча шерий вай замал хьалха 1-гӀа шу да, 117-ча олимпиадай кхоалагӀа / диълагӀа шу да (кӀимарса бетта денз), −308 шу да айламаӀилман шерий нумерацех. Цул хьалха доагӀаш хиннад 310 шу вай замал хьалха, хӀаьта цунна тӀехьа хиннад 308 шу вай замал хьалха. Ер шу чакхдаьннад 2334 шу хьалха.

Хинна хӀамаш

  • В Риме «Год диктатора» (по фастам). Диктатор: Луций Папирий Курсор[1][2]; начальник конницы: Гай Юний Бубульк Брут[3]; проконсул: Квинт Фабий Максим Руллиан[4][5][6].
  • Победа войск диктатора у Лонгулы. Л. Папирий нанёс новое сильное поражение самнитам (их «золотое» и «серебряное» войска). Триумф диктатора Л. Папирия. Самниты предложили мир, но не удалось согласиться относительно условий. Победа Кв. Фабия над этрусками у Перузия. Присоединение к Риму Перузия в Этрурии. Триумф Кв. Фабия.
  • 309/308 — Афинский архонт-эпоним Деметрий.
  • После смерти Клеомена II в спор из-за власти вступили его внук Арей и сын Клеоним. Геронты назвали царём Арея, но во главе войска поставлен Клеоним.
  • 309—265 — Царь Спарты из рода Агидов Арей I.
  • Птолемей прибыл с флотом к Фасалиде и взял город. Отсюда он переправился в Ликию, взял Ксанф и Кавн. Из Минда он отправился в Грецию, высадился на Истме, овладел Сикионом и Коринфом, оставил там свои гарнизоны и возвратился в Египет.
  • Захват престола Боспорского государства Евмелом, младшим из братьев, претендующих на престол (правил до 304 года до н. э.).

Хьажа иштта

Белгалдаккхар

  1. Papirii // Реальный словарь классических древностей / авт.-сост. Ф. Любкер ; Под редакцией членов Общества классической филологии и педагогики Ф. Гельбке, Л. Георгиевского, Ф. Зелинского, В. Канского, М. Куторги и П. Никитина. — СПб., 1885.;
  2. F. Münzer. Papirius 52 // Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft (RE). — 1942. — Bd. XVIII, 3. — Kol. 1039—1051;
  3. F. Münzer. Iunius 62 // RE. — 1942. — Bd. X, 1. — Kol. 1027—1030;
  4. F. Münzer. Fabius 114 // RE. — 1942. — Bd. VI, 2. — Kol. 1800—1811;
  5. Тит Ливий. История Рима от основания Города. — М., 1989—93. — Т. I — Стр. 447—448;
  6. T. R. Sh. Broughton. The Magistrates of The Roman Republic. — New York, 1951. — Vol. I — Pp. 163—164.