268 (ши бӀаьи къовзткъа бархӀлагӀа) шу вай замал хьалха пролептически юле ханоргах — кӀирандийнахьа долалуш дола високосни доаца шу да. вай замал хьалха 268-гӀа шу да ер; 1-ча эзаршера вай замал хьалха III-ча бӀаьшера 4-ча иттшера 3-гӀа шу да; 260-гӀча шерий вай замал хьалха 2-гӀа шу да, 127-ча олимпиадай диълагӀа шу да / 128-ча олимпиадай хьалхара шу да (кӀимарса бетта денз), −267 шу да айламаӀилман шерий нумерацех. Цул хьалха доагӀаш хиннад 269 шу вай замал хьалха, хӀаьта цунна тӀехьа хиннад 267 шу вай замал хьалха. Ер шу чакхдаьннад 2293 шу хьалха.
| Пролептический юлианский ханорг • 268 год до н. э.
|
Наджгоанцхой бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
|
1
|
| 2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
| 9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
| 16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
| 23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
| 30
|
31
|
|
|
|
|
|
|
Саькура бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
| 6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
| 13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
| 20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
| 27
|
28
|
|
|
|
|
|
|
Тушола бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
| 6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
| 13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
| 20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
| 27
|
28
|
29
|
30
|
31
|
|
|
|
Бекарга бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
1
|
2
|
| 3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
| 10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
| 17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
| 24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
|
Маьтсела бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
| 1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
| 8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
| 15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
| 22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
| 29
|
30
|
31
|
|
|
|
|
|
Аьтинга бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
| 5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
| 12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
| 19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
| 26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
|
|
|
КӀимарса бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
1
|
2
|
| 3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
| 10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
| 17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
| 24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
| 31
|
|
|
|
|
|
|
|
Маьцхали бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
| 7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
| 14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
| 21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
| 28
|
29
|
30
|
31
|
|
|
|
|
Тов бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
| 4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
| 11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
| 18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
| 25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
|
|
Ардара бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
|
1
|
| 2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
| 9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
| 16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
| 23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
| 30
|
31
|
|
|
|
|
|
|
Лайчилла бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
| 6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
| 13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
| 20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
| 27
|
28
|
29
|
30
|
|
|
|
|
ОагӀой бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
| 4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
| 11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
| 18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
| 25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
31
|
|
Хинна хӀамаш
Баьб
Байнаб
- Стратон из Лампсака — древнегреческий философ и естествоиспытатель (возможно также 270 или 269 год до н. э.)[9]
Хьажа иштта
Белгалдаккхар
- ↑ Alliance between Athens and Sparta (ингал.). Attic Inscriptions Online (2.05.2016). Хоам хьаийца таьрахь: 17.06.2020. Архиваци яьй 11.01.2020.
R. M. Errington. Chremonides // Oxford Classical Dictionary (ингл.). — 2015. — DOI:10.1093/acrefore/9780199381135.013.1556.
- ↑ Карл Фридрих Беккер. Приложение. Римские консулы // Древний Рим. — М.: ОЛМА-Пресс, 2001. — P. 417. — ISBN 5-224-02114-6.
- ↑ Michael P. Fronda. Rome and the Italians, circa 350—220 // Between Rome and Carthage: Southern Italy during the Second Punic War (ингл.). — Cambridge University Press, 2010. — P. 23—24. — ISBN 978-0-521-51694-5.
- ↑ Д. В. Кошевар. Монеты Римской республики // Большая энциклопедия монет. Монеты мира. — М.: АСТ, 2015. — С. 170. — ISBN 978-5-17-091394-7.
- ↑ Ашока // Религии мира: словарь-справочник / Под редакцией А. Ю. Григоренко. — СПб.: Питер, 2009. — С. 233. — ISBN 978-5-388-00466-6.
Episode 32 - Pillar of Ashoka (ингал.). A History of the World. BBC. Хоам хьаийца таьрахь: 17.06.2020. Архиваци яьй 29.01.2020.
- ↑ Amulya Chandra Sen. Ashoka (ингал.). — Encyclopædia Britannica Online яхачара лустам. Хоам хьаийца таьрахь: 17.06.2020.
- ↑ Hong Yuan. The Sinitic Civilization Book II: A Factual History Through the Lens of Archaeology, Bronzeware, Astronomy, Divination, Calendar and the Annals (ингл.). — iUniverse, 2018. — P. 289. — ISBN 978-1-5320-5830-1. // Wayback Machine архиве дӀадилла шоллар (17.06.2020)
- ↑ Marcus Claudius Marcellus (ингал.). — Encyclopædia Britannica Online яхачара лустам. Хоам хьаийца таьрахь: 17.06.2020.
- ↑ Стратон / А. В. Лебедев // Социальное партнёрство — Телевидение. — М. : Большая российская энциклопедия, 2016. — С. 298—299. — (Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов ; 2004—2017, т. 31). — ISBN 978-5-85270-368-2.
Stratóne di Lampsaco (итал.). Treccani Enciclopedia on line. Хоам хьаийца таьрахь: 17.06.2020. Архиваци яьй 16.06.2020.