452 (диъ бӀаьи шовзткъа итт шоллагӀа) шу вай замал хьалха пролептически юле ханоргах — оршот дийнахьа долалуш дола високосни доаца шу да. вай замал хьалха 452-гӀа шу да ер; 1-ча эзаршера вай замал хьалха V-ча бӀаьшера 5-ча иттшера 9-гӀа шу да; 450-гӀча шерий вай замал хьалха 8-гӀа шу да, 81-ча олимпиадай диълагӀа шу да / 82-ча олимпиадай хьалхара шу да (кӀимарса бетта денз), −451 шу да айламаӀилман шерий нумерацех. Цул хьалха доагӀаш хиннад 453 шу вай замал хьалха, хӀаьта цунна тӀехьа хиннад 451 шу вай замал хьалха. Ер шу чакхдаьннад 2477 шу хьалха.
| Пролептический юлианский ханорг • 452 год до н. э.
|
Наджгоанцхой бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
| 1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
| 8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
| 15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
| 22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
| 29
|
30
|
31
|
|
|
|
|
|
Саькура бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
| 5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
| 12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
| 19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
| 26
|
27
|
28
|
|
|
|
|
|
Тушола бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
| 5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
| 12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
| 19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
| 26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
31
|
|
|
Бекарга бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
|
1
|
| 2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
| 9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
| 16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
| 23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
| 30
|
|
|
|
|
|
|
|
Маьтсела бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
| 7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
| 14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
| 21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
| 28
|
29
|
30
|
31
|
|
|
|
|
Аьтинга бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
| 4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
| 11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
| 18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
| 25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
|
|
КӀимарса бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
|
1
|
| 2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
| 9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
| 16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
| 23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
| 30
|
31
|
|
|
|
|
|
|
Маьцхали бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
| 6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
| 13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
| 20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
| 27
|
28
|
29
|
30
|
31
|
|
|
|
Тов бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
1
|
2
|
| 3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
| 10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
| 17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
| 24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
|
Ардара бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
| 1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
| 8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
| 15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
| 22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
| 29
|
30
|
31
|
|
|
|
|
|
Лайчилла бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
| 5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
| 12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
| 19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
| 26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
|
|
|
ОагӀой бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
1
|
2
|
| 3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
| 10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
| 17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
| 24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
| 31
|
|
|
|
|
|
|
|
Хинна хӀамаш
Баьб
Байнаб
Хьажа иштта
Белгалдаккхар
- ↑ European Kingdoms: Ancient Greece: Athens (Mycenaeans) (ингал.). Kessler Associates — The History Files. Хоам хьаийца таьрахь: 6.08.2020. Архиваци яьй 24.09.2020.
- ↑ Bacchylides // Classical Authors: 500 BCE to 1100 CE (ингл.) / Edited by Kathlee Kuiper. — Britannica Educational Publishing, 2014. — P. 46. — ISBN 978-1-62275-004-7.
- ↑ Alessandro Corretti and Marco Benvenuti. The beginning of iron metallurgy in Tuscany, with special reference to "Etruria mineraria" (ингл.) // Mediterranean Archaeology. — 2001. — Vol. 14. The Origins of Iron Metallurgy: Proceedings of the First International Colloquium on The Archaeology of Africa and the Mediterranean Basin held at The Museum of Natural History in Geneva, 4–7 June, 1999. — P. 145. Архиве диллад 28 10 2021.
Лимарев В. Н. Краткая история Греции, факты без комментария. Акматическая фаза (зрелость). Четвёртый период — «гегемония». (неопр.) Этногенез (история) греческой цивилизации. Хоам хьаийца таьрахь: 6.08.2020. Архиваци яьй 26.11.2020.
- ↑ Карл Фридрих Беккер. Приложение. Римские консулы // Древний Рим. — М.: ОЛМА-Пресс, 2001. — P. 411. — ISBN 5-224-02114-6.
- ↑ Ло:Cite EB1911
- ↑ Фукидид. Примечания // История / Издание подготовили Г. А. Стратановский, А. А. Нейхард, Я. М. Боровский. — Л.: Наука. — С. 494.
А. В. Гребенюк. История мировых цивилизаций. Часть 2. Античная цивилизация. — 2-е издание, исправленное и дополненное. — М.: Юрайт, 2019. — С. 99. — ISBN 978-5-534-07928-9.
- ↑ Алкивиад / Фролов Э. Д. // А — Анкетирование. — М. : Большая российская энциклопедия, 2005. — С. 497. — (Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов ; 2004—2017, т. 1). — ISBN 5-85270-329-X.
- ↑ Iain G. Spence. Alexander (of Macedon) // Historical Dictionary of Ancient Greek Warfare (ингл.). — The Scarecrow Press, 2002. — P. 36. — (Historical Dictionaries of War, Revolution, and Civic Unrest). — ISBN 0-8108-4099-5.
Ilias K. Sverkos. Macedonia in the Classical and Hellenistic Periods // The History of Macedonia (ингл.) / Edited by Ioannis Koliopoulos. — Thessaloniki: Museum of the Macedonian Struggle Foundation, 2007. — P. 26.
- ↑ Ло:RE
- ↑ Alexander I (ингал.). — Encyclopædia Britannica Online яхачара лустам. Хоам хьаийца таьрахь: 6.08.2020.