452 шу вай замал хьалха

Рувики материал
Шераш
456 шу вай з. хь. · 455 шу вай з. хь. · 454 шу вай з. хь. · 453 шу вай з. хь.452 шу вай з. хь.451 шу вай з. хь. · 450 шу вай з. хь. · 449 шу вай з. хь. · 448 шу вай з. хь.
Иттшераш
470-гӀа шш. вай з. хь. · 460-гӀа шш. вай з. хь.450-гӀа шш. вай з. хь.440-гӀа шш. вай з. хь. · 430-гӀа шш. вай з. хь.
БӀаьшераш
VI бӀаьшу вай з. хь.V бӀаьшу вай з. хь.IV бӀаьшу вай з. хь.

452 (диъ бӀаьи шовзткъа итт шоллагӀа) шу вай замал хьалха пролептически юле ханоргахоршот дийнахьа долалуш дола високосни доаца шу да. вай замал хьалха 452-гӀа шу да ер; 1-ча эзаршера вай замал хьалха V-ча бӀаьшера 5-ча иттшера 9-гӀа шу да; 450-гӀча шерий вай замал хьалха 8-гӀа шу да, 81-ча олимпиадай диълагӀа шу да / 82-ча олимпиадай хьалхара шу да (кӀимарса бетта денз), −451 шу да айламаӀилман шерий нумерацех. Цул хьалха доагӀаш хиннад 453 шу вай замал хьалха, хӀаьта цунна тӀехьа хиннад 451 шу вай замал хьалха. Ер шу чакхдаьннад 2477 шу хьалха.

Хинна хӀамаш

Баьб

Байнаб

Хьажа иштта

Белгалдаккхар

  1. European Kingdoms: Ancient Greece: Athens (Mycenaeans) (ингал.). Kessler Associates — The History Files. Хоам хьаийца таьрахь: 6.08.2020. Архиваци яьй 24.09.2020.
  2. Bacchylides // Classical Authors: 500 BCE to 1100 CE (ингл.) / Edited by Kathlee Kuiper. — Britannica Educational Publishing, 2014. — P. 46. — ISBN 978-1-62275-004-7.
  3. Alessandro Corretti and Marco Benvenuti. The beginning of iron metallurgy in Tuscany, with special reference to "Etruria mineraria" (ингл.) // Mediterranean Archaeology. — 2001. — Vol. 14. The Origins of Iron Metallurgy: Proceedings of the First International Colloquium on The Archaeology of Africa and the Mediterranean Basin held at The Museum of Natural History in Geneva, 4–7 June, 1999. — P. 145. Архиве диллад 28 10 2021.
    Лимарев В. Н. Краткая история Греции, факты без комментария. Акматическая фаза (зрелость). Четвёртый период — «гегемония». Этногенез (история) греческой цивилизации. Хоам хьаийца таьрахь: 6.08.2020. Архиваци яьй 26.11.2020.
  4. Карл Фридрих Беккер. Приложение. Римские консулы // Древний Рим. — М.: ОЛМА-Пресс, 2001. — P. 411. — ISBN 5-224-02114-6.
  5. Ло:Cite EB1911
  6. Фукидид. Примечания // История / Издание подготовили Г. А. Стратановский, А. А. Нейхард, Я. М. Боровский. — Л.: Наука. — С. 494.
    А. В. Гребенюк. История мировых цивилизаций. Часть 2. Античная цивилизация. — 2-е издание, исправленное и дополненное. — М.: Юрайт, 2019. — С. 99. — ISBN 978-5-534-07928-9.
  7. Алкивиад / Фролов Э. Д. // А — Анкетирование. — М. : Большая российская энциклопедия, 2005. — С. 497. — (Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов ; 2004—2017, т. 1). — ISBN 5-85270-329-X.
  8. Iain G. Spence. Alexander (of Macedon) // Historical Dictionary of Ancient Greek Warfare (ингл.). — The Scarecrow Press, 2002. — P. 36. — (Historical Dictionaries of War, Revolution, and Civic Unrest). — ISBN 0-8108-4099-5.
    Ilias K. Sverkos. Macedonia in the Classical and Hellenistic Periods // The History of Macedonia (ингл.) / Edited by Ioannis Koliopoulos. — Thessaloniki: Museum of the Macedonian Struggle Foundation, 2007. — P. 26.
  9. Ло:RE
  10. Alexander I (ингал.). — Encyclopædia Britannica Online яхачара лустам. Хоам хьаийца таьрахь: 6.08.2020.