21 (ткъаь цхьоаллагӀа) шу вай замал хьалха юле ханоргах — кӀирандийнахьа долалуш дола високосни шу да. вай замал хьалха 21-гӀа шу да ер; 1-ча эзаршера вай замал хьалха I-ча бӀаьшера 8-ча иттшера 10-гӀа шу да; 20-гӀча шерий вай замал хьалха 9-гӀа шу да, 189-ча олимпиадай кхоалагӀа / диълагӀа шу да (кӀимарса бетта денз), −20 шу да айламаӀилман шерий нумерацех. Цул хьалха доагӀаш хиннад 22 шу вай замал хьалха, хӀаьта цунна тӀехьа хиннад 20 шу вай замал хьалха. Ер шу чакхдаьннад 2046 шу хьалха.
| Юле ханорг • 21 шу вай замал хьалха
|
Наджгоанцхой бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
|
1
|
| 2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
| 9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
| 16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
| 23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
| 30
|
31
|
|
|
|
|
|
|
Саькура бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
| 6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
| 13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
| 20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
| 27
|
28
|
29
|
|
|
|
|
|
Тушола бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
| 5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
| 12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
| 19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
| 26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
31
|
|
|
Бекарга бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
|
1
|
| 2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
| 9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
| 16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
| 23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
| 30
|
|
|
|
|
|
|
|
Маьтсела бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
| 7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
| 14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
| 21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
| 28
|
29
|
30
|
31
|
|
|
|
|
Аьтинга бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
| 4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
| 11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
| 18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
| 25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
|
|
КӀимарса бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
|
1
|
| 2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
| 9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
| 16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
| 23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
| 30
|
31
|
|
|
|
|
|
|
Маьцхали бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
| 6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
| 13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
| 20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
| 27
|
28
|
29
|
30
|
31
|
|
|
|
Тов бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
1
|
2
|
| 3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
| 10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
| 17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
| 24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
|
Ардара бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
| 1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
| 8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
| 15
|
16
|
17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
| 22
|
23
|
24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
| 29
|
30
|
31
|
|
|
|
|
|
Лайчилла бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
| 5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
| 12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
18
|
| 19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
24
|
25
|
| 26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
|
|
|
ОагӀой бутт
| Ор |
Шн |
Кх |
Ер |
ПӀ |
Шт |
КӀ
|
|
|
|
|
|
|
1
|
2
|
| 3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
| 10
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
| 17
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
|
23
|
| 24
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
30
|
| 31
|
|
|
|
|
|
|
|
Хинна хӀамаш
- Римская империя:
- Индия — в Рим направлено посольство, вероятнее всего — торговая делегация[7].
Белгалдаккхар
- ↑ Карл Фридрих Беккер. Приложение. Римские консулы // Древний Рим. — М.: ОЛМА-Пресс, 2001. — С. 426. — ISBN 5-224-02114-6.
- ↑ Tansey P. Q. Aemilius Lepidus (Barbula?) Cos. 21 BC // Wayback Machine архиве дӀадилла шоллар (2.09.2020): Journal Article // Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. — Franz Steiner Verlag, 2008. — Bd. 57. — H. 2. — Pp. 174—207.
- ↑ Corpus Inscriptionum Latinarum 6, 10287
- ↑ Egnatii // Реальный словарь классических древностей / авт.-сост. Ф. Любкер ; Под редакцией членов Общества классической филологии и педагогики Ф. Гельбке, Л. Георгиевского, Ф. Зелинского, В. Канского, М. Куторги и П. Никитина. — СПб., 1885.
- ↑ Joanne Berry, Philip Matyszak. Agrippa. Augustus' second-in-command // Lives of the Romans. — Thames & Hudson, 2013. — ISBN 978-0-500-77169-3.
- ↑ J. Leclant. The Empire of Kush: Napata and Meroe // Ancient Civilizations of Africa / Editor G. Mokhtar. — Heinemann-California-UNESCO, 1981. — P. 290. — ISBN 0-435-94806-7.
- ↑ The Development of Indian Civilization from c. 1500 BCE to 300 CE // The History of India / Edited by Kenneth Pletcher. — Britannica Educational Publishing, 2011. — P. 83. — ISBN 978-1-61530-201-7.
Хьажа иштта